Dijamanti su uvek bili među najvrednijim stvarima na svetu. Samim tim što se retko nalaze u prirodi i što imaju jedinstvene mehaničke i optičke karakteristike, oduvek su bili nešto posebno. Ne postoje dva istovetna dijamanta. Različitost čistoće, boje, karataže i brušenja, svaki kamen čini jedinstvenim. Veština majstora koji obrađuje dijamant oslobađa njegovu blistavost i čini ga nestvarno lepim.
Magija počinje u uslovima visoke temperature i pritiska, na dubini od oko 160 kilometara ispod zemlje gde se dijamant formira. Ovaj prefinjeni mineral sastoji se od ugljenika čiji se atomi vezuju na isti način u svim pravcima. Pored njega, postoji i grafit, koji je takođe mineral sastavljen isključivo od ugljenika, ali odnosu na dijamant, proces njegovog formiranja i kristalna struktura dosta su drugačiji. Grafit je toliko mekan da može da se koristi za pisanje, za razliku od dijamanta koji je toliko tvrd da samo drugim dijamantom može da se ogrebe.
4C – Cut (sečenje)
Cut (sečenje ili brušenje). Ovo je jedini ljudski doprinos lepoti dijamanata i ima važne efekte na druge „C“. Kvalitetno brušen kamen može dobrom vatrom da umanji loš efekat niže rangirane boje, ili da prikrije neku manju inkluziju.
U brusionicama se ipak često prave kompromisi izmedu optimalnog brušenja i maksimalne težine koja se može izvući iz neobrađenog kristala. Pogađate da je jedini motiv za to što veći profit. Zato u praksi često dolazimo u dodir sa kamenjem koje je brušeno daleko od idealnog. Ni nomenklature, što se tiće ovog „C“, nisu usaglašene, pa su neke mnogo rigoroznije od drugih. Tako se u praksi dešava da se kamenje kod kog se prethodna tri „C“ usaglase, a brušenje i te kako odstupi po kvalitetu, ipak proda po dobroj ceni. Ovde stručnost naročito dolazi do izražaja. Prilikom kupovine je važno napraviti razliku izmedu dobrog ili lošeg brušenja, jer su cene često približne. Kod ovog „C“ razlikujemo dve stvari : stil i izradu. Pod stilom se podrazumeva oblik kamena i raspored faseta. Kad kažemo izrada, mislimo na proporcije kamena i finalnu obradu sa poliranjem.
4C – Clarity (čistoća)
Clarity (čistoća). Priroda nikad ne stvori nešto apsolutno čisto i perfektno. Retki su, ali ipak postoje dijamanti u kojima stručnjaci koji gradiraju kamenje koristeći optičko povećanje od 10 puta, ne vide ni inkluzije unutar kamena, ni spoljne nepravilnosti.
Za takvo kamenje kažemo da je „Flowless“ ili „Loupe clean“ i po pravilu ima visoku cenu. S druge strane skale, postoji kamenje koje ima toliko inkluzija da mu one ugrožavaju integritet, trajnost i lepotu. Između ova dva ekstrema su dijamanti u kojima se inkluzije lakše ili teže uočavaju, ali nemaju negativnih uticaja na lepotu i trajnost.
Flawless (FL) – Bez inkluzija i nepravilnosti pri uvećanju x10 pod okom iskusnog procenjivača.
Internaly Flawless (IF) – bez inkluzija i samo minimalne nepravilnosti su vidljive pri uvećanju x10 pod okom iskusnog procenjivača.
Very, Very Slightly Included (VVSI1 i VVSI2) – Inkluzije su teško uočljive pri uvećanju x10 pod okom iskusnog procenjivača.
Very Slightly Included (VSI1 i VSI2) – Inkluzije su jasno vidljive pri uvećanju x10, ali se mogu okarakterisati kao minorne.
Slightly Included (SI1 i SI2) – Inkluzije su primetne pri uvećanju x10 pod okom iskusnog procenjivača.
Included ( I1, I2 i I3) – Inkluzije su očigledne pri uvećanju x10 i mogu uticati na transparentnost i sjaj.
4C – Color (boja)
Color (boja). Najčešće se misli da postoje samo bezbojni dijamanti. Ovo je netačno, jer dijamanti postoje u svim duginim bojama. Tačno je jedino da su u prometu najčešći oni bezbojni ili približno bezbojni. Apsolutno bezbojni su najskuplji, a izuzetak su retke „fancy“ boje kao plava, roze ili crvena.
Gradacija boje se vrši određivanjem koliko je neki kamen blizu apsolutnog odsustva boje. Manje boje znači veći stepen gradacije, a samim ti i viša cena. S druge strane, za „fancy“ boje važi pravilo – što intenzivnija i čistija boja, to veća cena. U principu, što je kamen veći, lakše se primeti prisustvo boje. Drugim rečima, ako poredimo dva kamena „G“ boje, lakše ju je uočiti kod kamena od 1ct nego kod 0,10ct. Ako je dijamant ugrađen u nakit boja metala može ili da maskira ili istakne boju kamena. Zbog toga se gradacija boje ugrađenog kamena ne može tako precizno utvrditi kao kod neugrađenog. Zato ljudi, kada pri kupovini dijamanata shvate koliko mala razlika u boji može značiti razliku u ceni, često odlučuju da za isti novac kupe veći kamen sa nižom gradacijom boje.
Fluorescenca je fenomen dosta čest kod dijamanata. Kada su izloženi ultravioletnim zracima neki dijamanti emituju plavu, a mnogo ređe zelenu, žutu i crvenu svetlost. Nekad je ovaj fenomen dosta izražen, pa se vidi i na dnevnom svetlu. Ovakvo kamenje se nekad zvalo „Blauweiss“, „Blue white“ ili „Jager“ i vladalo je mišljenje da je nadprosečnog kvaliteta što se tiče boje. Danas se fluorescenca lako registruje proverom dijamanata ultravioletnom lampom. Kamenje koje ima ovaj fenomen izražen u velikoj meri nije više na ceni, naprotiv, cena može biti manja upravo zbog mutnog izgleda. Blaga fluorescenca ne smeta i ne utiče na cenu. Sam izraz „Blauweiss“ se više ne upotrebljava, a u nekim zemljama je čak i zabranjen u trgovini.
Лепо!